Zona Zamfirova
Zona Zamfirova je ekranizovana pripovetka-roman, Stevana Sremca, koja prikazuje Ni? krajem devetnaestog veka.
Delo Zona Zamfirova, po piscu je pripovetka, ali po formi i razgranatoj slici ?ivota i ljudi u njemu-roman. Ni? o kome pi?e Stevan Sremac je jo? onaj stari Ni?, sav od kaldrme i uvijenih sokaka, zidova, od kapija i ba?ti u kojima rastu dafine i visoka senovita stabla, u prvom redu dud. Ni? od malih ducana i cepenaka, kafana i meraklija koji uz pice i price provode vreme; grad starih, ozbiljnih bogatih corbad?ija, sitnih zanatlija i nekih novih ljudi, tek pristiglih sa drugih strana. Rec je o Ni?u tek oslobodenom od Turaka, zbog cega u njemu takvo ?arenilo u kome se prepoznaje ono "staro tursko " i "novo srpsko" , odnosno patrijarhalni moral starih i shvatanja nekog mladog i novog sveta. Stevanu Sremcu, dobrom posmatracu, nije promaklo ni jedno ni drugo.
Sremcevo delo Zona Zamfirova je ljubavna prica o dvoje mladih, o kome tako su se, i pored socijalnih razlika koje ih dele, zavoleli.
Kujundd?ija Mane, predstavnik zanatlijskog sveta koji se tek rada, cije vreme tek dolazi, zavoleo je Zonu Zamfirovu, corbad?ijsku cerku. Kujund?ija je dobar majstor, ali siromah. Bio je poznat po tome ?to se isticao lepotom, igrom, pesmom i smehom. On je zaljubljen u Zonu, ali tu ljubav krije, jer je Zona, Zamfirova kcer (iz bogate i ugledne kuce).
Da se Zona ne bi zaljubila u Maneta njene tetke i njena majka omalova?avaju Maneta kujund?iju. "Ne dolikuje Zoni da bude esnafska ?ena". Po logici Zoninih tetaka i majke "Svaka ptica svome jatu leti", pa tako i Mane treba da nade neku devojku iz njegovog stale?a. Mane je duboko u sebi patio zbog Zone Zamfirove. U kuci je postajao zlovoljan, prgav i "d?angrdljiv". A kad je majka Jevda cula da se Mane ?eli o?eniti had?ijskom cerkom, prosto se upla?ila od te mogucnosti.
Na scenu stupa Doke, Manova tetka, kako bi mu na?la devojku za ?enidbu. Ona je energicna ?ena, bez kompleksa ?to potice iz sirotinjskog sveta, okrenuta ?ivotu, otvorena, bez ikakvih predrasuda u svemu prakticna. Ona ne shvata, niti ?eli da shvati da socijalne razlike mogu biti prepreka za ljudsku srecu. Doka ne pristaje na takvo shvatanje i smatra da ono pripada nekim pro?lim vremenima. Tada ce ona izlo?iti svoju prostu dijalektiku ?ivota a to je da d?orbad?ijsko neje do veka (bogata?ko nije vecno).
U svemu ovome le?i sukob dva sveta: starog i novog. Jedan koji prkosi starim zaslugama i bogatstvom i jo? uvek odoleva a drugi nadolazeci koji tra?i svoje mesto. Had?ijski svet koristi novac ali i uvrede i poni?avanje kako bi stigao do svog cilja. Mane uvredem, te?ko ranjen izrekom kuce u cak?ire, pocinje da misli na ponos i da ga od tog trenutka brani. U susretu sa Zonom, u sumrak, on do?ivljava jo? jedno poni?enje. Zona mu govori "da nisu jedno za drugo", a on ostaje besan sa pretnjom na usnama.
Mane se u obracunu sa Had?i Zamfirom slu?i lukavstvom i organizuje tobo?nju otmicu Zone Zamfirove. Sve je bilo ubedljivo, kola su stigla do kapije, ona je kao iza?la iz kapije, popeli su je u kola sa njenim stvarima i odvezli u nepoznatom pravcu. Sve je to bila Manetova igra kako bi osramotio Zonu jer se po "car?iji" prica da je Zona pobegla od kuce ("pobegulja"), ?to je u ono vreme bila velika sramota.
Medutim, od tog trenutka Zona ?ivi ?ivotom osramocene "pobegulje", ismejana, iskompromitovana... Poku?aj rodbine da se javnost razuveri bio je bez uspeha.
